Pozorište
Fedrina ljubav
Gde je granica naše tolerancije patnje, koliko se i u kom pravcu ta granica pomerila...
Autor: Sara Kejn
Režija: Iva Milošević
Uloge: Ermin Bravo, Mirjana Karanović
Iva Milošević: Mislim da su i Mark Rejvenhil i Sara Kejn smatrali da je u savremenom svetu prava emocija postala izuzetno ekskluzivna i da opsceno proizlazi ne iz sfere seksualnog, nego iz nelagode usled ogoljenosti tuđe patnje ili usamljenosti. To je opsceno, to čini da se osećamo nelagodno i njih dvoje postavlju pitanje šta mi u tom trenutku radimo, kako reagujemo. Oboje se slažu da najčešće nasiljem emocionalnim, fizičkim tu pukotinu u sebi pokušavamo da zamaskiramo i to je ono što je strašno. Sara Kejn je pozorišni odgovor na ono što se tokom devedesetih događalo u vizuelnim umetnostima. Čuvena je Sačijeva izložba mladih britanskih umetnika na kojima je bio i Demijen Hirst koji je pravio instalacije stavljajući mrtva životinska tela u formaldehid. Sara Kejn je, dakle, pozorišni odgovor na taj pokušaj umetnosti da se pod mikroskop stave patnja i naša reakcija na patnju, tj. tolerancija patnje. Gde je granica naše tolerancije patnje, koliko se i u kom pravcu ta granica pomerila. Pri tom se sve to dešava u potrošačkom društvu koje neguje kult mladosti, kult zdravlja, kult sreće.
