Pozorište
08. 02. 2010
YC Kritika /pozorište/ Pokojnik: Nušićevska likvidacija zdravog razuma
Dok se u nekim drugim Nušićevim dramama ostavlja mogućnost da će do promene finalnog stanja možda ponovo doći, u Pokojniku to nije slučaj. Zdrav razum je likvidiran, a glavni junak nikada više neće moći da se vrati u život koji mu je nasilnički oduzet. ....Narodno pozorište, velika scena
Uloge: Predrag Ejdus, Nataša Ninković, Aleksandar Đurica...
Pokojnik je poslednji dovršen komad Branislava Nušića u kome se granica između komedije i građanske drame gotovo sasvim briše i na čijem kraju korupcija, ucena i malverzacije ne samo što odnose pobedu već se pretvaraju u trijumfalni pir bezakonja nad zakonom, laži nad istinom. Dok se u nekim drugim Nušićevim dramama ostavlja mogućnost da će do promene finalnog stanja možda ponovo doći, u Pokojniku to nije slučaj. Zdrav razum je likvidiran, a glavni junak nikada više neće moći da se vrati u život koji mu je nasilnički oduzet.
Autorski tim pokušao je dodatno da potcrta ovu pesimističnu poruku odstranjivanjem likova koji radnju razvodnjavaju u pravcu melodramskog, međutim, ono što je ostalo, pretvorilo se u gerontofilsku predstavu sačinjenu od niza skica koje su većinu junaka svele na hodajuću rekvizitu, puko raspoređivanje teksta u prostoru, na temu - problem moralne svesti onih koji imaju novac je nepostojeći. Odstranjivanje i banalizaciju likova prati i obimno skraćivanje originalnog teksta, koje uglavnom dovodi do remećenja linearnog toka radnje i gomile vremenskih nelogičnosti. Prostor (reklo bi se jednostavan) u režiji nije dosledno korišćen te se pred kraj predstave više apsolutno ne zna ni ko gde ulazi, a ni u čijem smo domu. Tu proizvoljnost prate i tehnički neusklađene muzičke sekvence, pa se između kraja jednog i početka drugog prizora, pre nego što muzika počne, javlja par šlajfujućih amaterskih sekundi.
Iskonstruisana dramska situacija nastala adaptacijom teksta automatski je sa sobom povukla i iskonstruisani humor. Zbog toga je najveći deo glumačkog ansambla ostao u domenu rola koje su neoslobođene šablona nušićevskog. Svest o strukturi i uzajamnosti celine primetna je u životno oformljenim epizodama Ljubomira Bandovića i Darka Tomovića, dok je Aleksandar Đurica jedini uspeo da kreira komički tip sa elementima chaplinovskog šarma, onaj koji poseduje i sadržaj i dejstvo.
Slobodan OBRADOVIĆ
