Pozorište
25. 01. 2010
YC kritika, Prljave ruke (Atelje212): Postavka iz „sive zone"
Problem ove postavke nije toliko u nedorečenoj osrednjosti („najgora mesta u paklu rezervisana su za one koji u doba moralne krize ostaju neutralni"), već možda pre u onom nesvesno plasiranom - mogli bi strasno da je zavole svi koji se, razočarani učinkom „demokrata", spremaju da glasaju za derivate partija na čijem se čelu nalaze lideri kojima se sudi u Hagu...
Uloge: Boris Isaković, Marko Janketić, Svetozar Cvetković...
Sartreova drama pruža mogućnost da predstava nastala po njoj bude slika mehanizma političkih dilova i etičkog problema machiavellističkog delovanja. Ako ne pobuna, onda bar prilika za jedno izvanredno političko pozorište. Tu vrstu napetosti u predstavi poseduju samo njeni prvi minuti, oni u kojima naslućujemo atmosferu nekog političkog prijema i vidimo senke likova iza crvene zavese. Onda se dogodi eksplozija bombe koju je bacila teroristička frakcija, zavesa se stropošta na rampu i nadalje nastavi da teče jedna buržoaska, kukavički antimoderna predstava u kojoj se glumci kidaju od nedoumica dok „simboličnim" pokretima pokušavaju da nadoknade nedostatak unutrašnje motivacije da uopšte budu prisutni. Kao za baksuz, rediteljskim konceptom predviđeno je da uglavnom svi budu sve vreme na sceni. Unutrašnji sistem znakova tih paralelno vođenih prizora uglavnom se svodi na opšta mesta. Oni koji su dekadentni, zna se, šmrču kokain. Oni koji su dvolični - nose masku. Svi su odeveni u maniru stripovskog trash futurizma (vizuelni identitet replike „Svi ste vi isti"). Highlight predstave svakako je video rad s rotacionim slovima, nalik na ona sa bazičnih screen savera, a reč koja se revolucionarno ponavlja jeste, naravno, revolucija.
Problem ove postavke nije toliko u nedorečenoj osrednjosti („najgora mesta u paklu rezervisana su za one koji u doba moralne krize ostaju neutralni"), već možda pre u onom nesvesno plasiranom - mogli bi strasno da je zavole svi koji se, razočarani učinkom „demokrata", spremaju da glasaju za derivate partija na čijem se čelu nalaze lideri kojima se sudi u Hagu.
Ako će i predstave drugih isturenih kvoterbekova revolucionarnog koncepta Ateljea 212 biti ziheraške postavke iz „sive zone", umesto da budu ako ne provokativne i uzbudljive, onda bar očuvanje kakvog-takvog standarda - čeka nas jedna antireakciona sezona.
Slobodan OBRADOVIĆ
[neregisrovani]
26. 01. 2010, 14:18
Katastrofa, sažeta u šezdeset minuta
YC kritika, Prljave ruke (Atelje212): Postavka iz „sive zone"
Nesrećnim spletom okolnosti našla sam se na premijeri ove predstave, i to u sredini reda, bez mogućnosti za odstupnicu pred opasnošću da umrem od dosade.
Dok nije pomenuto ime Nikite Milivojevića bila sam uverena da je po sredi eksperiment, predstava bez reditelja, u kojoj se glumci po bini kreću po sopstvenom nahođenju.
Posle ovakve postavke sve sam bliže verovanju da pozorišta treba privatizovati, kako bi se sprečilo uludo trošenje budžetskih sredstava namenjenih kulturi.
Gospodin Nikita Milivojević, po meni, zaslužuje dug odmor od režiranja, osim ukoliko nije u prilici da to realizuje sopstvenim sredstvima.