Pozorište
15. 11. 2009
YC kritika: Pierre de Marivaux: Rasprava
Rasprava, kao i većina Marivauxovih komada, s lakoćom, šarmom i jedinstvenom rafiniranošću progovara o univerzalnim i večitim temama koje zadiru u samu suštinu ljudske egzistencije i njenog smisla.
Uloge: Goran Šušljik, Hristina Popović-Mijin, Sonja Vukićević, Anita Mančić, Maša Dakić, Marko Janjić, Suzana Lukić, Radovan Vujović, Iskra Brajović
U naizgled lakonskoj raspravi Kneza i Ermijane o funkcionisanju ženskog i muškog principa, zatim u jedinstvenom socijalnom eksperimentu koji oni preduzimaju radi razrešenja ove rasprave, pred čitaocem/gledaocem otvara se čitav spektar tananih opservacija o ljudskoj prirodi, ljubavi, definiciji roda i identiteta.
Ta veština i lepršavost kojom Marivaux uspeva da izrazi najsloženije misli tvrd je orah za svakog reditelja. Tumačenje proslavljenog rumunskog reditelja Dariea, nažalost, gotovo je u potpunosti odbacilo tu jednostavnu filozofsku lakoću zamenivši je transparentnošću ideja i akcija koje od početka dobijaju nekakvu tromu, površnu i u kontekstu Marivauxovog sveta gotovo vulgarnu dimenziju. Sve u predstavi deluje nekako preteško i akademski: deklamatorski stil Šušljika i Mijinove, „tvrdi" rediteljski simbolizam koji podseća na eksperimentalne filmove iz sedamdesetih (venecijanske Eyes wide shut maske, žene golih grudi koje nose prazne ramove, krv umesto mastila itd.), koreografija koja nije našla ni svoje mesto ni svrhu, nejasni kostimi, mračna muzika... Jedino što uspeva da na momente „uhvati" gledaoca i pobedi, pa... dosadu - jesu polet i svežina s kojom je četverac mlađih glumaca pristupio svojim kreacijama. Maša Dakić, Suzana Lukić, Marko Janjić i posebno Radovan Vujović svojom nadahnutom igrom gotovo su sve vreme „ratovali" sa zamornim konceptom predstave i njenim ograničenjima, uspevši da je učine koliko-toliko gledljivom, makar zbog prilike da uživamo u njihovim raskošnim talentima od kojih mnogo očekujemo.
Boban Jevtić
