Pozorište
01. 07. 2010
Kritika: Metamorfoze
Publije Ovidije Nazon, slavni starorimski pesnik, napisao je Metamorfoze u prvoj deceniji nove ere i od tada pa evo do danas ovo neobično i kompleksno delo verovatno je najpoznatije literarno ostvarenje koje nam je dala slavna imperija.
Reditelj: Aleksandar Popovski
Uloge: Nebojša Glogovac, Tamara Vučković, Nikola Đuričko, Jelena Đokić, Goran Šušljik, Nada Šargin, Radovan Vujović, Marija Vicković
Publije Ovidije Nazon, slavni starorimski pesnik, napisao je Metamorfoze u prvoj deceniji nove ere i od tada pa evo do danas ovo neobično i kompleksno delo verovatno je najpoznatije literarno ostvarenje koje nam je dala slavna imperija. Nepresušnu inspiraciju umetnika, posebno u periodu renesanse i baroka, Metamorfoze krasi izrazito moderan koncept koji u formi (preciznije određenje bilo bi mimikrija) epa donosi niz nepovezanih priča o bogovima, ljudima i životinjama čiji je jedini zajednički imenitelj promena, preobraženje.
Aleksandar Popovski nam u svom tumačenju ovog slavnog dela nudi kompleksnu i zanimljivu predstavu koja za centar svog interesovanja uzima fenomen ljubavi i njenih svekolikih manifestacija - od opsednutosti i mračne strasti pa do telesnog zadovoljstva i lascivne erotike. U fenomenalnoj, svedenoj scenografiji (NUMEN) koja se tokom predstave gradi pred nama, i koja svojom višeslojnom simbolikom daje savršen okvir za dešavanja na sceni, Popovski poletno prelazi sa epizode na epizodu, neprestano menjajući pristup temi, krećući se od bolnog tragizma pa do praskave parodije. U tim neprestanim metamorfozama scenskog izraza ogromnu podršku dobio je od vidno nadahnutih glumaca koji su s očiglednim uživanjem pristupili svojim ulogama. Svako od njiih (uključujući i sjajne igrače) tu dobija svojih „pet minuta" i šansu da zablista u onome u čemu je najbolji: od harizmatičnog Glogovca pa do neodoljivog Nikole Đurička; od žestoke Jelene Đokić pa do svedene Marije Vicković; od zrele i ironične Tamare Vučković pa do sjajnog komičarskog vatrometa kojim nas je osvojio Radovan Vujović; od preciznog Šušljika pa do iznenađujuće strasne Nade Šargin.
Da se razumemo, predstava ima povremenih padova i dužina, gledalac se ponekad izgubi u šumi imena i nije mu baš uvek najjasnije o kome je trenutno reč, postoje i elementi samodopadljivosti i efekata na prvu loptu, ali sve to ne umanjuje činjenicu da je reč o dobroj, čak odličnoj predstavi kakvu duže vreme nismo videli na velikoj sceni našeg najelitnijeg pozorišta.
Boban Jevtić
