Home  ::  Magazin  ::  Kritika  ::  Knjige  ::  Književna kritika: Michel Onfray – Ateološka rasprava (ocena: 3)

Anketa

Nedeljno popodne

Kako volite da provodite jesenje/zimsko nedeljno popodne?

U tržnom centru

U tržnom centru

U parku

U parku

U muzeju

U muzeju

U bioskopu

U bioskopu

Ispred TV-a

Ispred TV-a

Na Internetu

Na Internetu

Rezultati

Knjige

Piše: Ljubisav PANIĆ

07. 10. 2012

Književna kritika: Michel Onfray – Ateološka rasprava (ocena: 3)

Ateološka rasprava sadrži niz zapažanja koja inteligentno i uspešno predstavljaju religiju kao antipod životu, odnosno, glorifikaciju imaginarne lepote posle smrti, umesto života u sadašnjosti i ovostranom.

Prevod: Dana Milošević
Tanesi
, 2012.

slika
Poznati francuski filozof Michel Onfray verovatno je jedini koji se pored Richarda Dawkinsa, Sama Harrisa, Daniela Dennetta i nedavno preminulog Christophera Hitchensa može smatrati naširoko uticajnim ateistom.

Iako se, baš kao i spomenuta četiri autora, zalaže za vladavinu razuma i upokojenje religije, metode kojim Onfray dovodi veru u pitanje mogu se većem broju čitalaca učiniti pogrešnim. Da ne bude zabune, kao što se od jednog filozofa i očekuje, njegovi argumenti potpuno su validni, ali ostrašćenost kojom su prezentovani prilično je uvredljiva - bar za vernike, ako ne i za naučnike sklone objektivnim, nepristrasnim traktatima.

Ateološka rasprava sadrži niz zapažanja koja inteligentno i uspešno predstavljaju religiju kao antipod životu, odnosno, glorifikaciju imaginarne lepote posle smrti, umesto života u sadašnjosti i ovostranom. Pavle iz Tarsa pretrpeo je najviše kritika i nimalo laskavu psihološku analizu, iako Onfray podjednako napada sve monoteističke religije.

Uprkos tome, Ateološka rasprava u osnovi se hvali dometima koji su dostigle i druge ateističke knjige, ali kako se današnji, sve popularniji ateistički pokret posebno razvio posle Onfrayevog štiva, on se svakako ne može kriviti za plagijat i dodvoravanje čitaocima. Naprotiv. Laicizam jeste postao i ostao Onfrayeva glavna težnja, ali i najveći rob njegovog stila: koristeći filozofski komplikovane konstrukcije rečenica, on je, uprkos željama o drugačijem, nereligioznom društvu, sputao poruku knjige komunicirajući samo s probranom publikom. Onom koja definicije kao što su ontologija, epistemologija i druge drži u malom prstu, i koja, zapravo, nikada nije ni imala problem da prihvati ateistička gledišta.

Share:

  • Facebook
  • MySpace
  • Delicious
  • Google
  • StumbleUpon
  • Twitter

Oceni ovaj članak

Komentari