Home  ::  Magazin  ::  Kritika  ::  Knjige  ::  Književna kritika: Miroslav Krleža – Na rubu pameti (ocena: 5)

Anketa

Nedeljno popodne

Kako volite da provodite jesenje/zimsko nedeljno popodne?

U tržnom centru

U tržnom centru

U parku

U parku

U muzeju

U muzeju

U bioskopu

U bioskopu

Ispred TV-a

Ispred TV-a

Na Internetu

Na Internetu

Rezultati

Knjige

30. 09. 2012

Književna kritika: Miroslav Krleža – Na rubu pameti (ocena: 5)

U studiji ovdašnjih, reklo bi se, nepopravljivih naravi, Krleža u dobroj meri anticipira neodoljive mizantropske tirade i u nas mnogovoljenog Thomasa Bernharda.

Agora, 2012.

slika
„Noću, u intimnom, poluglasnom razgovoru sa samim sobom, nikako ne mogu zapravo logički opravdati zašto se u posljednje vrijeme toliko uzrujavam zbog ljudske gluposti." Kako i može li se uopšte odoleti romanu koji počinje baš ovom rečenicom? A upravo to su prvi redovi romana Na rubu pameti Miroslava Krleže, majstora bez daljeg. Na rubu pameti, delo koje datira iz daleke 1938. godine, ponovo je pred nama zahvaljujući zrenjaninskoj Agori, a ovakvom remek-delu i nije neophodan direktan povod za reizdanje. Ovo je roman koji će svakako oduševiti svakoga dovoljno upornog i usredsređenog, baš kao što će ga i bacati u izvesnu potištenost, jer podseća na standard pisanja koji je, sva je prilika, davnih dana nepovratno utekao iz naših krajeva.

U studiji ovdašnjih, reklo bi se, nepopravljivih naravi, Krleža u dobroj meri anticipira neodoljive mizantropske tirade i u nas mnogovoljenog Thomasa Bernharda. Ovo je roman ispričan u prvom licu koji se tiče nenadane pobune dobro udomljenog višeg činovnika: njegova iznenadna odluka da saspe istinu u lice svom pretpostavljenom, krupnom kapitalisti krajnje mutne prošlosti i upitnih nazora, pokrenuće lavinu i odvesti glavnog junaka put stvarnog izopštenja iz društva (koje ionako strasno i dugo prezire), ali i put neodoljive slobode, daljih samospoznaja i preispitivanja. Krleža ovde smirenim tonom prati sve etape jednog ličnog brodoloma, ukazujući na izopačenu bit društva, lagano šireći sliku i prikazujući svog junaka u punoći egzistencije čiji se smisao polako ali sve jasnije nazire. Krleža se i ovde pokazuje kao majstor implicitnog, tek naznačenog i izrečenog na samoj ivici čujnosti, a krunsko pitanje ovog romana (vredi li se odlučiti za pobunu ako se već može uvideti da je ta pobuna osuđena na propast?) ostaje pitanje jednako relevantno i za ovo naše sada, na prvi pogled tako udaljeno od Krležine 1938, kada je ovaj izvrsni roman prvi put ugledao svetlost dana.

Share:

  • Facebook
  • MySpace
  • Delicious
  • Google
  • StumbleUpon
  • Twitter

Oceni ovaj članak

Komentari